О почецима
Водице
О
почецима
Водице, на
жалост,
немамо,
поуздан
документ
који би
показао
јасну
историјску
слику њеног
оснивања,
али нам жива
традиција
народа
сведочи да
се нешто десило
на том месту.
Најстарији
документ о
Водици је
писмо свештеника
Јанка
Копчаја
Крижевском
Владики из 1829
године. Он је
био
најближи
тим указањима
и даје
следеће
драгоцене
описе: "На
територији
моје
парохије,
код главног
пута који
води до
Крстура
кроз села
Брестовац и
Стапар до
слободног
града
Сомбора, на
удаљености 15
минута од
самог села,
налази се
мали бунар
који је моја
парохија
пре пет
година
оградила за
употребу ходочасника.
Код тог
бунара,
негде у исто
ово време,
неколико
овдашњих
девојака
док су ишле,
виделе су
несвакидашњу
појаву, која
је светлела
тако јако, да
су девојке
уплашене од
прејаког
светла,
побегле од
бунара и скренуле
на други пут
али су и на
већој
удаљености
видели
светлост. Те
девојке, кад
су се вратиле
кући,
испричале
су о тој појави
својим
најближим и
људима у
селу. Многи од
њих, водени
радозналошћу,
кренули су
према
бунару да би
се сами
уверили да
ли је то истина
или не. И,
уистину,
неки од њих
су са чудењем
и побозним
страхом
видели
звезде како излазе
из воде и
исијавају
светло које
блешти као
ватра а исто
тако и нешто
налик малом
детету које
плива у води.
То се понављало
и нестајало.
Те
необичне
појаве, које
су често
видели многи
људи у
различитом
времену,
изазвале су велику
радозналост
да данас не
само моји верници
већ и
припадници
народа који
нас
окружују
долазе код
горе
наведеног
бунара и
побожно се
моле и певају
духовне
песме."
Прва
необична
појава
Прво
необична
појава код
бунара се
десила 7.7.1817.
године, када
је код ње
преноћио
један радник.
Он не само да
је чуо
подземни
шум већ је у
сну видео
чудесно
обучену прелепу
госпу. После
пет година
након прве
појаве
десило се
несто много
веће. За
појаву која
се десила 1822.
године
прочуло се
по целој околини
и изазвало
велико
интересовање
за бунар.
6.6.1822. године у
једанаест сати
пре подне
две девојке
Јелисавета
Рамач и
Јелена
Виславски
видели су
чудесну Девицу
прелепо
обучену.
Појаве су
биле веома честе
двадесетих
година
деветнаестог
века. Прва
комисија за
случај
Водице је
додељена 1830.
године с
обзиром на
бројне
појаве, оздрављења
и чудесна
указања.
Медутим, она
није
извршила
своју улогу.
Друге две
комисије формиране
су 1856/58 године
кад се
почело
озбиљно
размишљати
о изградњи
Водице. По
жељи крстурског
пароха
Јанка
Гвожџака да
би се дала
дозвола за
изградњу
церкве у
Водици,
Владика
Крижевски 29.3.1857.
моли за ширу
информацију
вицеархидјакона
Бачког
Шовша а он 30.7. враћа
и даје свој
позитиван
суд о
случају. После
тога
Владика
даје
дозволу за
изградњу капеле
у Водици.
Процесије
у Водици
Једна
од највећих
процесија
које су су
спонтано
настале у
Водици је
Заветни дан.
То је почело
1853. године кад
је град
уништио
летину. Та
велика
несрећа је
окренула
народ према
Мајци
Марији. Иако
се трећи дан
Духова није
славио, наши
преци су тај
радни дан
изабрали да
би га
посветили
Пресветој
Девици
Марији са
молбом да
чува усеве
од града и
других
несрећа. 1922.
године
успостављена
је Недеља
Водице. То је
недеља на
почетку
месеца маја
и свих седам
дана се
служи Служба.
Периоди
развитка
Водице
Водица
има три
периода:
- Први почиње
са самом
појавом 1817-1853
- Други
период 1853-1890
- Трећи
период од 1941 по
данас
Период
развитка
Водице
почиње од 1853.
године када
она поново
оживљава. 1853.
године на
други дан
Духова град
је уништио
летину. Од
тада се
сваке
године на
трећи дан
Духова иде
са
процесијом
у Водицу. 18.8.1885.
године на
велико
инсистирање
ходочасника,
на
Преображење
посвећен је
крст поред
бунара, а
такоде и
бунар и над
њиме је
стављена
икона
Пречисте
Девице
Марије.
Следеће, 1856.
године
гради се прва
дрвена
капела уз
помоћ верника.
Након
сакупљених
четрнаест
посведочених
чуда Водица
је призната
за ходочасничко
место и
добијена је
дозвола за
изградњу
капеле.
Капелу је
саградио
сомборски архитекта
Карло
Гфернер и то
за властити
новац, који
му је
касније
враћен
новцем сакупљеним
прилозима
ходочасника
Водице.
Капела је подигнута
у славу
Непорочног
Зачећа
Пречисте
Девице
Марије и она
је медју
првима посвећена
тој
хришчанској
правди. 1943.
године направљен
је
икониностас.
Три слике
Марије у абсиди,
слику Исус
Христос у
гробу као и иконостас
израдио је
академски
сликар Лазар
Микулић из
Куле. 1954.
године на
трећи дан
Духова
Преосвештени
Хавријил
Букатко је
први пут
служио
архијерејску
службу.
Главни
подаци
везани за
Водицу
|
|
1817.
|
Прво
указање
поред
капеле
|
1822.
|
6.6.
главно
указање у
једанаест
сати пре
подне које
су виделе
Јелисавета
Рамач и
Јелена Виславски
|
1822.-1823.
|
Указања
која су
видели људи
из околине.
Око тридесет
оздрављења
|
1827.
|
Писмо
свештеника
Копчаја-
први писани
документ о
збивањима у
Водици
|
1830.
|
Прва
комисија у
Водици
састављена
од духовних
особа
|
1853.
|
Уведен
је Заветни
дан
|
1855.
|
Постављен
је крст и
посвећен
бунар
|
1856.
|
Саградена
је прва
дрвена
капела
|
1857.
|
Свештеник
Гвожџак је
записао
прва оздрављења.
У Темишвару
су
формиране
две
комисије.
Дозвола за
изградњу из
Крижеваца и
Темишвара
|
1859.
|
Изградена
је данашња
капела чији
је архитекта
био Карло
Гфернер
|
1860.
|
Посвећена
је капела
Непорочног
Зачећа Пречисте
Девице
Марије
|
1861.
|
Нацртана
је прва икона
|
1863.
|
Римокатолици
су добили
дозволу
служења Службе
у капели
|
1894.
|
Саградена
је кућа
поред
Водице
|
1941.
|
Долазе
Василијанци
|
1943.
|
Нацртан
је данашњи
иконостас
|
1955.
|
Долазе
Цасне
Сестре
Службенице
|
1968.
|
Саградена
је надстрешница
за
ходочаснике.
Успостављен
је дан
Царице
Богородице
и ходочашће
за ученике и
младе
|
1983.
|
Водица
постаје
главно
место
отпуста
поводом
јубиларне
године
|
1986.
|
Постаје
центар
тродневних
сусрета
младих
|
1987.
|
Проглашена
је отпусним
местом
поводом
Маријине
године
|
1988.
|
Поводом
1000 година
покрштења
Кијевске
Руси саградена
је нова кућа
поред
Водице и
изливен је
асфалтни
пут
|
|